Braunovo kretanje je prvo posmatrano ubrzo

nakon otkrića mikroskopa.

Kada je sve bilo ispitano ispod

mikroskopa.

1785, Ingenhousz je posmatrao stohastičko

kretanje polena u vodi. Pre nego što je znao

za postojanje molekula, fantastični

mehanizma je bio izumljen da bi objasnio ovo

ponašanje.

Danas znamo više, stohastičko kretanje

polena je rezultat kolizije

sa molekulima vode.

Ovom vrstom stohastičkog kretanja obiluje

priroda.

I na sledećem slajdu, želim da vam pokažem

nekoliko osnovnih primera.

Na prvom mestu je fluktuacija na berzi,

berza raste i pada

a ponekad se i sruši, kao 2009.

I osnovno kretanje S&P indeksa

sledi kretanje nasumičnog

hoda.

Još jedan primer je širenje boje

hrane u vodi.

Uzmite pipetu i kapnite kap boje za hranu

u čašu vode, i videćete

polako širenje. Način na koji se širi

je vođen difuzijom.

Još jedan primer je kulturna difuzija

kroz prakse različitih civilizacija.

Konačno, difuzija fluida kroz

neki porozni medium, kao što voda teče kroz

porozne stene.

Ako želimo da razumemo sve ove fenomene

moramo da imamo dobar model.

Glavni problem plutanja polena u vodi

je mnogo komplikovanije

ispitivati analitički.

Da bismo napredovali, dakle potrebno je da

pojednostavimo.

Ovo nas vodi do modela nasumičnog hoda,

koji prati Ajnštajnovu veoma poznatu

izreku: "Model treba da bude jednostavan što je više

moguće, ali ne prost".

U modelu nasumičnog hoda, zanemarićemo

sve kolizije između čestica i

spoljneg sveta. I umesto stava

da nasumično kretanje čestica raste

intrizično po sopstvenom unutrašnjem stepenu slobode.

Slikovito, čestica može

biti zamenjena pijanicom, koja sukcesivno

korača u nasumičnom smeru zbog

svoje opijenosti.

Ovo je model nasumičnog hoda.