Sada kada smo videli nekoliko primera kompleksnih sistema,

pokušajmo da apstrahujemo neka od svojstava od onih koja smo videli.

Prvo svojstvo je ono koje sam pomenula nekoliko puta.

Kompleksni sistemi su sačinjeni od jednostavnih komponenti,

obično nazivanim agenti.

To jest, oni su jednostavni, u odnosu na sistem kao celinu.

Drugo opšte svojstvo je da komponente sistema

interaguju na nelinearan način.

Pričaćemo o tome šta termin "nelinearan" znači u sledećoj lekciji.

Informativno, to znači da komponente interaguju na takav način

da ne možete da samo saberete sve njihove aktivnosti

i time da izvedete kako će se ponašati ceo sistem.

Kolokvijalno, može da kažemo da je celina

više nego zbir delova.

To je šta nelinearno znači. Vratićemo se na to.

Takođe, videli smo, u sistemima koje smo pogledali,

da komponente nisu kontrolisane od strane centralnih izvršioca.

Ne postoji centralni kontroler za mrave, ili imuni sistem,

ili za našu ekonomiju, ili za neki drugi primer koji sam pokazala.

Umesto toga, ono što smo videli je da je sistem sposoban da se organizuje sam

na decentralizovan način. Konačno,

ključno zapažanje koje je značajno za sve kompleksne sisteme

je koncept takozvanog nastajućeg ponašanja.

Termin "nastajućeg" ovde ukazuje na svojstvo sistema

da ne može da bude lako shvaćen od pojedinačnih komponenti,

ili od malih grupa pojedinačnih komponenti,

pre kao kolektivni proizvod celog sistema,

i treba da bude shvaćen na nivou sistema

pre nego na pojedinačnom nivou.

Hajde da damo neke primere nastajućeg ponašanja

o kojima govorim.

Prvi možemo da zovemo "hijerarhijska organizacija".

Ovo se odnosi na stvari kao što su biološki organizmi,

koji imaju hijerarhijsku strukturu

rangiranjem od ćelija, pa do organa, pa do organizma kao celog sistema,

i čak do naselja i društva.

Kako se takva hijerarhija pojavila na prvom mestu,

i kako različiti nivoi interaguju,

su važna pitanja za polje kompleksnih sistema.

U ovom kursu videćemo neke primere različitih vrsta hijerarhija.

Različita vrsta nastajućeg ponašanja je obrada informacija;

tj. sistem kao celina dobija informacije od okruženja

o svom stanju

i upotrebljava ove informacije da donese odluke, kao celina,

koje akcije da preduzme.

Komponente ne dobijaju informacije,

ili donose odluke individualno.

Ova vrsta obrade informacija može jedino da bude urađena

na nivou sistema kao celine.

Videćemo kako kompleksni sistemi, kao što je kolonija mrava,

imuni sistem, i tako dalje,

su sposobni da kolektivno primaju i koriste informacije

za korist celog sistema.

Drugi primer nastajućeg ponašanja

je ono što zovem kompleksna dinamika sistema.

Reč "dinamika" se odnosi na to kako se sistem menja u svojim obrascima

u prostoru i vremenu.

Za primer, možemo da vidimo kako mravi prave staze u potrazi za hranom.

Dakle, cela kolonija uzima takvu vrstu obrasca

koja se na kompleksan način menja tokom vremena.

Takođe možete da mislite o ceni akcija,

koja se menja na komplikovan i nepredvidiv način.

Kompleksna dinamika je svojstvo

svih kompleksnih sistema, što ćemo da vidimo.

Konačno, u svim ovim sistemima vidimo evoluciju i učenje.

U svim ovim sistemima, bilo oni biološki, socijalni ili tehnički,

postoji neka vrsta evolucije u Darvinovom smislu,

i obično rezultuje u adaptaciji ili učenju.

Tj. sistemi unapređuju sami sebe da bi preživeli

ili da bi bili bolji u nekoj sredini.

Na ovome ćemo se fokusirati dosta u ovom kursu.